Deca ne shvataju ozbiljno mogućnosti zloupotrebe interneta, kao ni potencijalne posledice, a opet, spremni su da učestvuju u „igrama“ i „šalama“ koje su usmerene prema drugoj deci ne shvatajući da mogu da dovedu do povređenih osećanja, narušenog samopouzdanja, ozbiljnih trauma pa i do dramatičnih posledica...
Veliki broj dece poznaje nekog iz okruženja ko je imao problem na internetu, a za mnoge od njih - guranje, ćuškanje i „malo“ tuče nije nasilje.
Ovo su neki od zaključaka istraživanja koje je u razgovoru sa đacima osnovnih i srednjih škola u Vojvodini sprovela nevladina organizacija iz Novog Sada Centar za prevenciju devijantnog ponašanja kod mladih – Targethttp://bezbedaninternet.org/ koja se godinama bavi problemom nasilja i zlostavljanja među decom.
Poput nekog kompjuterskog virusa velikom brzinom počeo je da se širi virus vršnjačkog nasilja na internetu - tzv. „sajber buling“ (cyber bulling). Fizičko nasilje dobilo je novi oblik sa kojim se susreću deca i mladi. Sa vršnjačkim nasiljem sretale su se i mnoge generacije unazad. Maltretiranja i vređanja vršnjaka dešavala su se mnogima. Za razliku od običnog „bulinga“, koji se dešava u školi ili na ulici, zbog mogućnosti koje pruža internet, žrtva sajber bulinga može da doživi neprijatnosti tokom celog dana jer nasilnik, skrivajući se iza anonimnosti koju pruža internet, često bude nepoznat i teško se otkriva njegov identitet.
Vršnjačko nasilje na internetu podrazumeva slanje poruka putem interneta ili mobilnog telefona sa ciljem da povredi ili uznemiri neko dete. Nasilje se manifestuje kroz tekstualne ili video poruke, fotografije ili pozive kojim se šire nasilni i uvredljivi komentari o vršnjaku. Društvene mreže koriste se kao sredstvo za širenje nasilja jer omogućavaju da u kratkom vremenskom periodu veliki broj ljudi komentariše, vređa ili vidi fotografiju ili komentar. Konflikti koji ovako započinju uglavnom se završavaju fizičkim sukobima.
Нема коментара:
Постави коментар